Propast pristojnog sveta

Uđoh danas u knjižaru, iz čiste dosade jer imadoh pet minuta viška, a i u poslednje vreme ne stižem da se pozabavim kulturnim vozdizanjem svojega sopstva. Zvrndam tako okolo, primećujem na policama sve veći broj skandinavskih autora, pa mi oko najzad pada na knjigu o Margiti Magi Stefanović, članici legendarnog EKV-a. Čujem da knjigu nešto svi hvale, kažu: „to je razorna priča o usponu i propasti jugoslovenske srednje klase”, pa reko’ aj da bacim oko, možda i jeste solidno štivo.

Nasumičnim otvaranjem na stranicu broj neznamkoji (kao da je išta na ovom svetu nasumično), počnem da čitam o tome kako je nastala pesma Par godina za nas. Znam to unapred, negde sam već pročitao, da je ta pesma plod samo jedne studijske sesije. Tako otprilike i piše: Bojan je skrojio bas liniju, pa je ovaj dodao ovo, onaj ono, i začas eto kvalitetne, mada deprimirajuće pesme.
Ono što nisam znao je šta je bilo nadahnuće za njen tekst.

(more…)

Advertisements

Dnevnik jednog pre-oca

Ne, ja nisam prelac, pretitelj, prelja, pletilja, preslica, niti kakav praotac.

Ja sam jedan budući otac. 🙂

Zatrči vam se tako život, zaleti se on, ubrza svoje kretanje, pa se u kratko vreme dese razne stvari. Naravno, sve je relativno pa i kratkoća vremena; meni, u poznim tridesetim, vreme leti dosta brže nego tom istom meni pre npr. desetak godina. Ali ipak su mi se neke stvari izdešavale relativno naglo.

Najpre sam se lani oženio, postao pravi ženik, muž dostojan svakog poštovanja i respekta, jedna osoba društveno prihvatljiva no prezrena od strane svake slobodne cure koja mi ugleda burmu. A onda, one thing led to another, i draga i ja zatrudnesmo. Ovo vam je prvi simptom budućeg oca: govor u množini.

(more…)

Stari Vračar

U trenucima dosade uzeh da prelistam izdanje Politike od pre tačno 90 godina.

Tog dalekog 3. aprila 1927. godine, Politika je objavila tekst o Vračaru, u kojem saznajemo prastare nazive vračarskih ulica. Bulevar KA je nekad bio “fišeklijska čaršija”, džada od Londona nadalje ka Slaviji bila je prosto Kragujevački drum, a Ulica kneza Miloša je bila Topčiderski drum:

Capture.JPG

Na Vračaru su Turci krajem 16. veka, znamo, spalili ostatke svetog Save. U inat Srbljima, da nemaju kome da se klanjaju, pardon, mole. A ovi su im na to, na istom mestu i 300-tinjak godina kasnije, uzvratili podizanjem najgolemijeg hrama serbskoga, vrhovne svetinje i goleme rupe bez dna, finansirane iz državnog budžeta, u inat školama, bolnicama i metrou.

Knjižar Gligorije Vozarević, osnivač prve “narodne biblioteke”, za koju i dan-danas neki greškom misle da je iz nje začeta Narodna biblioteka Srbije, bio je ubeđen da je našao pravo mesto spaljivanja Savinih moštiju, pa je tu udario jedan drveni krst, tzv. Vozarev krst. Kasnije je opština grada Beograda taj krs’ zamenila drugim, od crvenkastog kamena, i ceo taj kraj se danas zove Crveni krst. Dakle, nikakve veze nema sa međunarodnom humanitarnom organizacijom, kao što ni raskoš Hrama sv. Save nema mnogo veze sa svetosavljem. Ali nema veze.

(more…)

4 lekcije o svadbi

Kako se mom braku bliži prva godišnjica, tako sam ja ovih dana uzeo da presabiram po glavi sve ono što smo moja draga i ja radili ovih dana pre tačno godinu dana, spremajući veličanstvenu svadbu nam. Bilo je tu uspona i padova, ali je na kraju sve, uključujući čak i vreme, ispalo upravo savršeno.

Dakle, koje smo pouke i naravoučenija iz sveg tog krupnog iskustva izvukli?

1. Svadba je – projekat

Kao što smo još onomad ustanovili, organizacija svadbe možda isprva izgleda poput mamuta na leđima mastodonta koji jaše troglavog tiranosaurusa koji bljuje vatre. Mnogo i previše tu ima krupnih i sitnih detalja, od nalaženja odgovarajućeg prostora, preko pregovora sa bendom, sve do izbora dezena salveta. A papirologiju da ni ne spominjem.

Međutim, kada se sedne hladne glave pa se sve spusti na papir i kada se predstojeće pripreme i obaveze svedu na puke stavke, tada se jasno vidi da je posredi nekakav projekat kojem upravo tako treba i pristupiti. Dakle, analitički i postepeno, korak po korak.

Najpre daj da vidimo gde ćemo i šta ko nudi, pa da odaberemo najbolje od svih mesta. A kako ćemo pozivnice? Ovako ćemo. Daj da smislimo neku dekoraciju. Ajmo ovako. Šta ćemo sa familijom izdaleka? To-i-to ćemo. Gde ćemo burme? Tu ćemo.

I sve tako. Znači, što pre se dohvatite papira i olovke (ili već tastature) i popišite apsolutno sve korake i potkorake kojih možete da se dosetite. I cela stvar će vam odmah izgledati neuporedivo manje zastrašujuće.

Druga, i za mene luzerska varijanta je da platite agenciju. Ali zašto, ako ste mladi i pametni? 🙂

(more…)

5 nasumičnih datuma

Neki daleki računar mi je izabrao pet nasumičnih dana iz mog životnog veka, a ja sam rešio da se svakog od tih pet datuma, odabranih (kažu) pomoću kosmičkog šuma a koji je zapravo tek jeka vremenski krajnje udaljenog Velikog praska, da se dakle tih davnih datuma prisetim i podelim taj pokušaj opsećanja sa ostatkom sveta.
Evo tih dana i odsjaja im:

18. avgust 1990.

Bejah tek klinja, a moj mali brat beše tek bebac od dva meseca. Tog 18. avgusta sam ga verovatno šetao onako malenog po keju, u kolicima koja su imala i plastičnu pokrivku za slučaj kiše. Tom providnom opnom se tokom jedne naše kišne šetnje silno iznenadio neki (malo stariji) dečkić pa je uzbuđeno cimnuo svoju majku za ruku: „Vidi, mama, beba u kesi!”

1. oktobar 1991.

Tog utorka je bio početak akademske godine za studente rođene pre 1973. godine, a ja sam taman bio krenuo u 4. razred i počinjao sam da se pitam kako li će izgledati stariji razredi, oni kad više nemaš onu istu razrednu uz koju si proveo trećinu svog života, nego neku drugu koja će ti držati samo jedan predmet. Kakva li je ta biologija, a geografija, a istorija?

(more…)

Evropljanske sprdnje i šege

Neki je sakupljač panevropskih šala sačinio mapu nacija koje su najčešće mete viceva drugih nacija, mapu koju možete naći ovde, a koja izgleda ovako:

qyzgkpscq6ivmkkmao5phvxxj8tgpxebdsuqfrmnumy

Iz ove šarene karte možemo izvući sledeće zaključke, a i statistike:

Sprdaj bližnjeg svog

Od 39 zemalja koje vidim i za koje ima podataka, u 32 se najradije sprdaju sa svojim susedima. Skoro cela Juga najviše podjebava Bosance, čak i Slovenci i Kosovari koji im nisu direktni susedi. Islanđani teraju šegu sa tako bliskim a tako dalekim Dancima, Litvanci sa nedalekim Estoncima, a Estonci sa Fincima od preko puta. Zaključujem da nije samo naša ona čuvena patološka želja da komšiji crkne krava.

(more…)

Kontrole u rukama

Gledam svog tasta i gledam svog oca; obojica plešu oko granice od 60 godina i obojica odskora s nestrpljenjem očekuju da im neko od dece podari unuke.

Gledam ih i vidim da su sad oni ti koji od nas traže zabavu, traže naše društvo, pitaju nâs mlade za savet. Oni su već uradili šta su uradili, sad je red na nas. Sada je dakle došao taj momenat, to čarobno vreme kada ćemo mi, moja generacija, najzad ustati, nadvisiti sve i preuzeti komandu nad svetom.

Sad, braćo i sestre, ovo sad je naš prajm, naših pet minuta ili, možda pre, nekih 20-30 godina kad će kontrole biti u našim rukama. Sad zapnimo, jer ovo smo čekali! Celo čovečanstvo od nas ovog trenutka iščekuje šta ćemo dalje, kuda i kamo, koliko i zašto, i kako.

Najzad smo mi svoj na svome! Neće nas više pritiskati roditeljska šapa kao tuđinska čizma, niti naši detinji strahovi kao kočnice za delanje, ne, mi smo sada gazde!

To bre! Ajmo!!

Okej…

Dobro, ovaj…

A… Šta ćemo sad!?

naslovna fotka: Nick Duell