#2: Nedelja

Od onih dana kad ti je teško da ustaneš iz kreveta pa se prevrćeš pa sve ne bi da ustaješ pa uf, a znaš da bi bilo glupo da ne iskoristiš nedelju kao jedan od samo dva slobodna dana u sedmici.

Pa onda kreneš da razmišljaš zašto se loto tolike godine izvlačio nedeljom, tj. zašto se na njemu čeka sedmica… Nemamo li svi pravo na novu sedmicu od ponedeljka? Što bi onaj jedan srećnik znao više o sreći nego ja, u čemu je trik da on za 60 dinara poveže sve strune, te da li je u novcu sreća? Kažu mudri da nije, i moje se mišljenje tu poklapa, ali eto, nedelja.

Pa onda shvatiš da je sve to – jedno mazanje očiju napaćenog naroda i da se dalje ovako ne može i onda lepo ustaneš. Dan je počeo.

A dan (naročito neradni) valja provesti s prijateljima i rodbinom, nešto malo izmeditirati i makar malo prošetati. I Sunce je provirilo kroz jedan naporan oblak, te se ja uputih ka centru Grada.

Nedelja je, mirno je, i bus klizi niz bulevare kao što će jednog dana i metro, ispod bulevara. S obzirom da je nedelja, i ne žurimo.

Šoljica razgovora pomaže društvenom razvoju pojedinca, kafa je kvalitetna, i šum saobraćaja ti govori da si u centru Grada. A još kad možeš da biraš između zrnâ iz Brazila, Gvatemale i Papua Nove Gvineje, dođe ti da se ponosiš što ti je Grad − jedna metropola, bre.

Kada nešto kasnije, u rano popodne, u italijanskom restoranu ugledaš Mrku (i to bez Bekute), sigurno znaš da si dobar jer ti se dan odvija pre roka.

Advertisements

One thought on “#2: Nedelja

  1. Pingback: Bonus #1: Retrovizor | Homo Volans

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s