#11: Bakademski

Nekad davno rimske terme, pa onda groblje, pa pijaca, a danas park sa skulpturama naših najvećih umova. To je otprilike evolutivni put Akademskog parka kojeg svi uredno zovemo Studentskim.
Pošto evolucija ne vozi uvek unapred, naredni korak je zaključavanje parka od ponoći do “5 ili 6 ujutru”, kako najaviše gradski oci.

Povod? Nezadovoljne komšije se bune da im nestašna omladina iz parka kvari san, “a ima tu i onih što koriste opijate”, čisto da zabiberimo. Dakle, osnovno građansko pravo na slobodno kretanje se zapostavlja zbog tri babe koje žive okolo i ne mogu da spavaju, šatro zbog galame.

Da se razumemo, to jeste praksa po Evropi, a i Akademski park ume da bude leglo kojekakvih spodoba, i neretko, ozbiljno urađenih već u rane večernje sate. Ali, ne možeš mi zaključavati park u gradu gde zelenilo čini 2% površine.
Da, tu je Kalemegdan i tu je Zvezdarska šuma i tu je Košutnjak i tu je štatijaznam. Ali, oni nisu baš tu, oni su veoma po obodima. Pravih urbanih parkova, onih do kojih ne moraš da se voziš 20 minuta trolom da bi ih ugledao, parkova kroz koje ću prošetati na putu od A do B – naš milionski Beograd ima na prste jedne ruke da ih nabrojiš.
Da ne natežem još s definicijom parka prema kojoj sve što je manje od hektar – i nije park. Zelenila dakle manjkamo, a zelenilo nam je važno jer nas opušta tako što nas vraća u iskonsku šumu koju smo posekli da bismo uopšte sagradili grad.

Lako je zaključati park. Nije lako odgovoriti na pitanje: “Ovaj, a gde će onda svi ti problematikusi da se okupljaju?” Da neće možda da nestanu pod tepih? Hoće možda da ostanu kod kuće?
Neće, već će krenuti da se skupljaju na Platou odakle smo ionako proterali i knjižaru i klub pa je mračno i ima mesta za kretene. Lišeni zelenila, njihovi će hormoni samo više divljati, i ja već mogu da zamislim nesrećnu zgradu Rektorata išaranu fašističkim grafitima, urinom i sasušenim pivom iz razbijenih flaša.

Usput, sličan biser se zbio i pre par godina, kad je neki genije predložio da se naplaćuje upad na Kalemegdan. Ta epohalna ideja, na sreću svih nas, ubrzo beše ismejana, a ja i dalje smatram da bi to diglo stopu kriminala u gradu za najmanje 20%.

Jer ako ne uspeš da izlečiš frustraciju meditacijom, lečićeš je nasiljem.

Ali neka, bitno je da nama babe mirno spavaju. A deca? Deca nek sede na ‘ladnom betonu.

Advertisements

One thought on “#11: Bakademski

  1. Pingback: Bonus #1: Retrovizor | Homo Volans

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s