#19: Pomrak

Za sutra nam se sprema potpuno pomračenje Sunca. Mesec će, dakle, stati između nas i zvezde i izazvati pomamu kod onih koji će to pripisati Višoj Sili. Mada ne verujem da će u zoni ovog pomračenja biti previše takvih.

Ovo nas, naravno, vraća u daleku i veoma voljenu 1999. godinu kad smo se ložili da je za vreme pomračenja Sunčevo zračenje – najjače, krajnje nezdravo i opasno, te da nam stoga valja ostati kućama, kao pravi pacovi.
Još pamtim neku TV emisijicu sa hrabrom novinarkom i snimateljem koji se popeše na jedan zemunski breg i tamo zatekoše čitava dva čoveka (neku dvojicu iz moje gimnazije) kako pokušavaju da blenu u vatreni prsten, pritom se dobro zabavljajući. Napeta atmosfera. Svima se, naravno, posle toga gubi svaki trag.

Zabavna astronomska zavrzlama je što će se sutra dogoditi i ravnodnevica. To će značiti početak proleća, odnosno jeseni – zavisi već ko na Zemlji stoji uspravno, a ko naglavačke. Praktično će stajati poklopljeni ekvator, Mesec i Sunce, a to se ne dešava često.

Ovo poklapanje mene vraća u daleku i delimično voljenu 2000. godinu kad su, jednog majskog dana, u istoj liniji (manje-više) stajali Sunce, Merkur, Venera, Zemlja, Mesec, Mars, Jupiter i Saturn; solidna ekipa. Tu je moj profesor astronomije bio ubeđen da će se dogoditi nešto krupno; pamtim kako nam, par dana ranije, reče: Ne znam šta će se desiti, ali posmatrajte, siguran sam da će se nešto desiti!
Biće da tad još nije, jadan, imao internet pa nije mogao da pročita Nasino pojašnjenje da, tim povodom, smaka sveta ipak neće biti.

Preko trnja do zvezda, reče neko mudar, pa tako i nama polako dođe 21. vek bez da nam pade nebo na glavu, a zvezde nastaviše da se vrte.

Uživajmo, dakle, u pomračenju, i čuvajmo oči.

 

naslovna fotka: Abel Pardo López