#23: Kešing

Uvek sam se, kao klinac, ložio na špijunske fore, na skrivanja, traženja i nalaženja stvari ili ljudi, na šta se, kapiram, i mnogi drugi klinac podjednako primao. Peripetija nastaje onda kad ti to odjedanput postane stvarnost – i u tvom gradu, i u ostatku civilizacije.

Geocaching (geografsko skrivanje, npr; nema veze ni sa kakvim gotovim novcem) je nastao kad je signal sa GPS satelitâ postao javno dostupan i relativno precizan. Tad se, elem, neki entuzijasti iskupiše oko iste ideje i počeše da sakrivaju keševe širom planete. A svaki keš (cache – skrivena zaliha, štek) ima svoje geografske koordinate i onda svako može da ga nađe i da se upiše među nalazače, i da to prijavi ostalim drugarima na sajtu.
Zašto? Zato što je uzbudljivo i zdravo za organizam, pogotovo ako je keš skriven negde u Majci Prirodi.

Ovih keševa, u suštini, ima dve vrste: obični (tras! koordinate, tras! odeš i nađeš) i zagonetni – dam ti zagonetke od kojih će ti svaka dati po jedno parče koordinata. Pa kad rešiš zagonetke, dobićeš i koordinate. Npr. nađi ovu skulpturu zmaja na onom trgu pa prebroj koliko zmaj ima prstiju; i to ti je 3. decimala geografske dužine; i tako redom.

Kakav je – da je, kad nađeš gde je keš skriven, prvo te prođe jedan sumanuti talas uzbuđenja jer si našao nešto što je neko nepoznat, imaš utisak, samo za tebe sakrio na mestu pored kojeg si, recimo, prošao milion puta. Pa onda, ako je keš negde u gradu gde ima prolaznika, kreneš da se uvijaš jer sad treba da pokupiš to nešto, pa kako sad ovo da izvedem, pa kuku jao lele meni, videće me neko, izgledaće sumnjivo, itd. Na kraju se jedva nekako rešiš i uzmeš tu čarobnu kutijicu pa je odneseš malo dalje radi diskrecije, upišeš se i onda je jednako panično vratiš na početno mesto, nadajući se da te neće zaskočiti pandur da te ispresliša šta to ti tu čeprkaš. Kao što neće, jer nikog ne interesuje da li si na sekund zavukao ruku u neku rupicu između dva kamena u zidu. Shvatiš da imaju ljudi svojih, većih briga.

Na kraju, dođeš kući i ponosno prijaviš da si keš našao, i sve opet bude u redu, ali čaroliju i ponos i dalje osećaš jer lovački instinkt je zadovoljen.
Oslobađajuće jedno iskustvo, zbog toga mi se toliko sviđa. A i milionima drugih.

Uglavnom, i moja malenkost fura jedan zagonetan keš u Zemunu, koji se ljudima izgleda dopada, pa probaj i ti da ga nađeš. Zabavno je, obećavam. 🙂

Advertisements

2 thoughts on “#23: Kešing

  1. Pingback: #26: Subota | Homo Volans

  2. Pingback: Bonus #1: Retrovizor | Homo Volans

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s