#24: 1999.

Gde ste bili kad je počelo bombardovanje?

Jeste li bili negde mnogo kul, ili negde svakodnevno i dosadno, npr. u dnevnoj sobi? Ja sam bio u dnevnoj sobi.

Te srede nisam išao u školu. Nešto me je bolela trepavica, ili grlo, ne sećam se više. Ali nisam se nešto bio osećao sposobnim za školu, a još smo te nedelje bili prva smena. Jbg, dešavalo se da tinejdž sopstvo ne može.
Tako da sam negde oko 17:45 okrenuo svog najdrugara iz razreda da mi opiše šta je sve bilo i šta sam propustio, i iz nekog razloga taj se razgovor otegao na pola sata. Nije da je školski dan bio megazabavan, nego ono, tupljenje zuba kao takvo.

Oko 6 i 15, dakle, spustih slušalicu te nastavih da slušam radio, kao i svakog dosadnog dana. Koji minut posle pola 7, program je prekinuo uspaničeni reporter s Kosova koji je bio u fazonu “Ljudi, ovde padaju projektili, ruše se zgrade, opšta frka!”
Nije da nismo očekivali, ali jbt, ovo se zaista dešava! Rat je stigao! Zar?

U 7 i 15, tačno 7 i 15 (znam jer u dnevnoj sobi stajaše sat), čuše se prve grmljavine iz Batajnice; vojni aerodrom je popio prve kazne za no-no ponašanje naših elita.

I sve je to u redu, ali ne znam kako me novinari poslednjih nekoliko godina ubeđuju da je bombardovanje počelo tek u 8 i 45!? Piše čak i na Vikipediji. Ej bre!?

Uglavnom, ja sam tad, paradoksalno, osetio olakšanje jer je bilo jasno da je to početak kraja Miloševića i elita mu. Rat više nije bio tamo negde (a možda taj rat nije ni bio, a i ako je bio – nemamo mi pojma, i šta nas se tiče, ćuti i ne talasaj); ne, rat je stigao, rat je tu. Taj šamar, tih 78 šamara uz poneki direkt u pleksus, a najčešće u muda – svi ti udarci pravo iz neba konačno će trgnuti drogirani Narod iz otrcane bajke o sopstvenoj nebesnosti.

A meni je, umesto zaljubljenog proleća, meni je valjalo bežati preko granice, bez čekanja da krene opšta mobilizacija pa da junački poginem za tuđe babe zdravlje.
Jer, tih dana još bejah dovoljno mlad za izlazak iz zemlje, i apsolutno premlad za poginuće.

Kukavičko izbeglištvo? Osamnaesti rođendan proslavljen negde daleko i neizvesno?
I to, proslavljen bez slavlja, bez poklona, sa kiselim osmesima?
Da, ali sa slatkim raspletom godinu i nešto dana kasnije.

Advertisements

3 thoughts on “#24: 1999.

  1. Pingback: #27: Puč | Homo Volans

  2. Pingback: #39: Bensi roditelji | Homo Volans

  3. Pingback: Bonus #1: Retrovizor | Homo Volans

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s