#44: Ponedeljak

Nije to bilo kakav ponedeljak – to je jedini ponedeljak koji je zagaratovano i državni praznik. Tako neobično i tako slatko.

Da se ja pitam, svaki bi se ponedeljak praznovao; ta ionako imamo, sve ukupno, 3 i po državna praznika u godini.

Na zemunskoj Glavnoj ulici nekih dvoje turista se fotka ispred velebne palate na ćošku sa Gospodskom. Izgleda zbilja veličanstveno na ovom suncu. Zaista živim u divnom gradu.

Drveće je zabeharalo, miriše april i sav taj zamah proleća. Krupni ljubičasti cvetovi na drveću veoma gode mladome oku. Magnolija, šta li je? Nemam pojma, ali jesu ukras kakav doliči jednoj glavnoj ulici.

Kao i nedeljom, izbor plebsa u autobusu je i danas ograničen na matoraće, no sveže propupeli parkovi uz bulevar su prezeleni da bih obraćao pažnju. Teraju se bajsovi, šetkaju se roditelji i deca im – slobodno vreme kao takvo.

U centralnoj ulici svraćam u opustelu knjižaru. Samo što ne počnu kaktusi da se kotrljaju koliko ovde manjka akcije. Kupujem kvalitetnu knjigu po više nego kvalitetnoj ceni i brzo se vraćam međ’ vrevu. Sablasno je unutra.
A vrevu prave mahom turisti, Beograđana još uvek (hvala ti, vaskrsli Bože) nema mnogo.

Kako svaki proton ima svoj elektron, tako i meni jedna manja doza kofeina neće škoditi jer znam da me popodne čeka i doza prolećnog umora.

Po prvi put ove godine, kafići razapinju tende. Dobar znak. 🙂

Advertisements

One thought on “#44: Ponedeljak

  1. Pingback: Bonus #1: Retrovizor | Homo Volans

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s