#46: 24/7

Datum je 24. jul 2007. godine.

To je samo još jedan utorak mladog civilnog vojnika sa rangom kurira, na službi u gradskom komunalnom preduzeću.
Dug otadžbini se odužiti mora, a mladom kuriru je ostalo još oko mesec i po dana do skidanja nepostojeće uniforme i razduživanja ničega jer mu ništa od opreme nije ni dato. Obuću haba – svoju.
Vojnička plata od tačno 453 dinara mesečno mu je taman dovoljna za po jednu pogačicu dnevno, radnim danom. Za ostatak života, u proseku mu ostaje 13 dinara.

Vojnika danas čeka uobičajena kurirska mu ruta: najpre treba sabajle da pokupi poštu iz pretinca kod Glavne železničke stanice, pa i iz pretinca u Pohorskoj, te da istu odnese u zgradu direkcije na Bežanijskoj kosi; nešto kasnije, oko podne, očekuje ga odnošenje interne pošte od direkcije do ispostave na Kalemegdanu; potom, treba da dostavi novopripremljenu poštu u Dušanovu, a papire sa Kalemegdana opet vrati na Bežanijsku kosu.
Uz malo sreće, biće pušten kući kad i inače, oko pola 3 popodne.

Vremenska prognoza govori da će danas, kao i prethodnih par dana, biti pakleno. Ništa zato, vojnik će se naoružati flašicom vode pa će stisnuti zube i pregurati i ovaj dan. Mlad je i dokon, šta mu fali.

 

Već ujutru beše pristojno vruće.
Pošte, kao i obično – puna torba. Nije se ni danas žalilo sa spam katalozima koje direktori u direkciji vole da prelistavaju, a direktorâ, dabome, ima sasvim dovoljno da te ramena zabole.

Pošto s direktorima valja biti pristojan, mora se poštovati i etiketa odevanja, pa tako nije preporučljivo nositi kratke pantalone, čak ni na vreo dan kao što je današnji. Vojnik i za to ima spremno rešenje: on nosi pantalone kojima može da se otkači donja polovina nogavica.
Vojničke veštine su i životne; ništa nas ne sme iznenaditi.

Sat ili dva kasnije, počinje borba s vrelim talasom iz Afrike. Pošta za Kališ je natovarena i idemo k busu. Sunce nema milosti, a kako je godina tek 2007, klima-uređaja po autobusima nema; najjači opstaju.

Iz nekog razloga, vojnik silazi na Brankovom mostu pa se spušta do reke gde jedna starica prodaje miljee i slične čipkane suvenire. Neka prolaznica joj dobaci: „Sklonite se s ovog sunca”, a baba odgovori: „A gde ću, po ovoj žegi?”
Kad te zadesi nepogoda, pomisli vojnik, ponekad si, kao kad te napadne medved, najpametniji kad se uopšte ne mrdaš s mesta.

Šuma kalemegdanska ne pruža dovoljno rashlađenja, pa se vojnik dočepava sladoleda iz lokalnog zamrzivača. Iako kažu da je po vrućini pametnije unositi tople namirnice, u ovom trenutku vojnik tu logiku s gnušanjem odbacuje. Pantalone je dakako prikratio čim je napustio zgradu direkcije, ali ovaj će mu dan poslužiti i da shvati još jednu, naizgled naopaku logiku: beduini nose čaršave preko celog tela ne zato da bi im bilo još vrelije, već upravo zato da ih vrućina ne sprži. Oko tebe je +70, a koža ti je na +36. Ima smisla.

Papiri, pošta – sve je to razneseno već gde treba, sav je užareni asfalt istabanan i vreme je za poslednju etapu vojničkog dana: vraćamo se u direkciju.
Kad se već voziš u konzervi, hvataj se makar hlada. Tu nema mnogo mudrosti, ali u busu je svejedno da umreš. Podne je taman prošlo, i sad je valjda najvrelije. Vojnik će kasnije saznati da je tih momenata, u nekom hladu gde se zvanične temperature omeravaju, bilo 43°C. U hladu busa, pak, ima najmanje 55°C.

Ni povratak kući nije vojnika odveć usrećio. Otvorivši šiber na krovu busa, on bî zapahnut vetrom vrelijim od ijednog kojeg je dotad imao prilike da oseti. Zatvorivši šiber, najzad je shvatio logiku beduina.
Čuo je on i da će ga na presedačkom kružnom toku dočekati cisterna s pijaćom vodom za građansko okrepljenje, ali ni nje, iz nepoznatih razloga, tamo ne beše. Da nije to bila fatamorgana?

Jedino što je kuriru ostalo je da cupka čekajući svoj poslednji današnji bus, i da mašta o hladnom tušu tamo negde, u hladu svog doma.

 

u ulozi vojnika: Homo Volans

Ovaj unos je odgovor na nadahnuće #46: „U 200 reči opiši jedan vreo dan”.

naslovna fotka: iamthemindfire

Advertisements

One thought on “#46: 24/7

  1. Pingback: Bonus #1: Retrovizor | Homo Volans

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s