#50: Selidba

Ko se seli – taj se ne veseli.

Stara je to mudrost i tako jednostavna i istinita. A lepo se i rimuje.
Dođe mi da razmišljam da li je možda glagol veseliti se nastao od ne seliti se kad je neko omašio tipku na tastaturi ili tako nešto. Čudni su putevi selidbeni.

Kao i sve što je vremenski ograničeno, tako se i ovaj moj blogerski izazov seli u istoriju. A nije mu pravo. Ne veseli se. Hteo bi još.

Seobe su, dakako, okidači mnogo čega; one su uzroci krupnih promena u životu pojedinca, a i društva. Tako je i nas, južne Slovene, iz plodne ukrajinske ravnice pokrenula Velika seoba kad su Huni krenuli da bockaju 395. godine. Malo-pomalo, dovukosmo tu gde smo danas, na Zapadni Balkan.

Pa će neki krenuti da se puvaju kako je na teritoriji sadašnje nam države rođeno toliko-i-toliko rimskih careva, uključujući i Konstantina i Justinijana, a iz toga će mnogi sluđeni zaključiti da smo mi, naravno, najstariji narod na svetu.
Pošto sintagma najstariji narod i inače ima mnogo smisla.

Nije lako ni lososima da svako malo cimaju uz brzake dok ih vrebaju grizliji, niti je lako lastama da lete preko Mediterana, a nije bome ni kitovima da preplivavaju hiljade kilometara.
Ali ponekad se jednostavno mora; navigare necesse est, a u slučaju ovog izazova – zato što nam je ovo 50. post za redom u kojem ima bar 200 reči. 🙂

Homo Volans emituje ljubav, te se zahvaljuje na pažnji.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s