Kako se pravi imperija

Negde u ovo doba daleke 1453. godine, Vizantijsko je carstvo bilo na izdisaju dok su mu zidine večnog Konstantinopolja opsedali Anadolci. Skoro dva meseca je trajalo to natezanje pre no što na kraju, kao što znamo, Turci prodreše u grad i uništiše ga tako nakazno da se čak i mladi i surovi sultan Mehmed II od jada već posle jednog dana rasplaka te naredi preuranjeni kraj (uobičajenog) trodnevnog iživljavanja. Raspadnutom carstvu beše kraj, a novom – tek začetak za narednih 500 godina.

Dakako, kad imaš solidno obučenu, opremljenu i motivisanu vojsku, to ume da ti veoma pomogne oko osvajačkih ti pretenzija. Ali, kao što odelo ne čini čoveka, tako ni vojska ne čini državu. (Jugoslavija je to, osetismo, naučila na teži način.)
Ono što je srž uspeha je stav i odnos prema razvoju celine, u ovom slučaju Otomanskog carstva.
Pa, proučimo par primera:

 

Istanbulski univerzitet (1453)

Ni pola godine nije prošlo od krvavog osvajanja velikog grada do osnivanja univerziteta. Ej, univerziteta! Ovamo raspolućene glave, obeščašćene žene i muškarci, potoci krvi i ruševine, a onamo mladi sultan uspostavlja vrhunsku obrazovnu instituciju.

Obrazovanje je stub budućnosti jednog društva i stoga je ovo bio fantastičan potez kojime su udareni temelji budućnosti mladog carstva, i koji pokazuje koliko je progresivno razmišljao, i stvari kapirao Mehmed II.

To je kao da je Tito 1945. godine dao da se u Jugi osnuje nuklearno-istraživačka akademija, ili svemirski centar. Prilike treba koristiti.

 

Aga hamam (1454)

Svega godinu dana po osvajanju, sultan dade da se sazida jedan fini amam, iliti tursko kupatilo. Ova krasna građevina povrh amama ima još dva sprata, specijalno za sultana i sinove mu, da u slobodno vreme bleje i kuliraju.


Provedete li dovoljno vremena u amamu (sat ili dva), pročistiće vam se i koža i sinusi, a i duši taj vlagom prezasićeni vazduh veoma prija. Bio ja pre neki dan i začepljeni mi sinusi su sada istorija.
U ovakvom se okruženju božanskom meditacijom dolazi do pročišćenja duha, i sve to potpomaže moždane vijuge koje se kasnije mogu upotrebiti npr. na univerzitetu.

 

Veliki bazar (1456)

Tek dve i po godine od osvajanja grada, sultan naredi osnivanje pijace tekstila koja će narasti u najveći natkriveni bazar na svetu.
Ova ludnica je vrélo šareniša, mirisa i galame i, premda je ona danas postala zamka za nonšalantne turiste koji će platiti koliko trgovac traži, nije teško zamisliti koliko se tu koječega raznog vrtelo i dešavalo u stara vremena. Skroz mogu sebi da predočim Arape, Indijce, Kineze, Turke, Jevreje, Dubrovčane i ostale Evropljane kako se ovde razmenjuju i cenjkaju, piju čaj i raspredaju priče o svojim krajevima.


Trgovina donosi gorivo ekonomiji i, posledično, bogatstvo i ugled i moć.
A ni posedovanje svežih informacija sa svih strana sveta nije nikad škodilo.

*  *  *

Ono što me ovde najviše fascinira je redosled kojima su ove institucije zasnivane: 1: univerzitet, 2: amam, 3: pijaca.
Nauka će ti dati napredak, meditacija će ti dati unutrašnji mir, a trgovina – vezu sa svetom. Prioriteti su bili jasni i pametni i (naročito za svoje doba) superprogresivni.

Jasno, nakon par vekova velika imperija jeste krenula da stagnira i opada, i vreme ju jeste pregazilo, ali se ona ipak održala sve do 20. veka, pogonjena vetrom kojeg joj je u jedra još u 15. veku upumpao mudri sultan Mehmed II.

Uloži u svoj um, uloži u svoju dušu, i uloži u razmenu.

I videćeš kakav ćeš zalet sebi dati.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s