Sveti Vid

Danas je Vidovdan, praznik svetog Vida, zaštitnika očiju i iscelitelja bolesti vida.

Danas je dan kad naši junaci slavno izginuše na Kosovu polju ravnom, ostavivši brisan prostor Turcima da prodru u dubinu Srednje Evrope. Ali eto, izgibosmo za slobodu, pa onda dobismo 500 godina neslobode.
Sjajan primer kako ne treba vojevati protiv značajno mnogobrojnije sile.
Na Kosovo polje će, 600 godina nakon čuvenog boja, helikopterom sleteti jedan Slobodan Milošević koji je za slobodu i herojstvo Miloša (Obilića) znao jedino kad bi se potpisivao.

Danas je dan kada je u anektiranu Bosnu došao nadvojvoda austrijski da primiri srpski plebs kojem posrnula imperija beše ukinula kojekakve institucije jer je imperija bila – posrnula. Spletom kojekakvih okolnosti, njemu se isprečio naoružani zaverenik Gavrilo Princip i posle mesec dana izbi najgori rat u dotadašnjoj istoriji u kojem život izgubi svaki četvrti Srbin.
Odličan primer kako ne rešavati probleme u tuđoj državi.
Dojen Principovom tradicijom, još jedan srpski Patriota će 89 godina kasnije usred bela dana upucati sopstvenog, srpskog premijera.

*  *  *

Saint Vitus Dance (ples svetog Vida) na engleskom označava nevoljno trzanje ekstremiteta koje nastupa kao posledica reumatske groznice.

Danas, 28. juna 2015, centar Beograda otkri spomenik Gavrilu Principu.

На овај начин одужујемо се Гаврилу Принципу и свему што је урадио за слободу српског народа. Локација на којој се поставља споменик право је место за то јер има своју историју. (…) Jавност је чврста у подршци овом чину. – Goran Vesić, gradski menadžer

*  *  *

Kao kakav reumatik, tresemo se dok panično bauljamo kao Makedonci u potrazi za nacionalnim identitetom. Dižemo spomenike bez reda i smisla; evo najblentavijeg ruskog imperatora Nikolaja između najviših naših institucija, eno azerbejdžanskog diktatora u najcentralnijem našem parku, i sad evo i ubice tuđeg plemića u tuđoj zemlji, koji je natovario tragediju sopstvenom narodu.

Da simbolika tragedije bude veća, spomenik mladobosancu podigosmo baš u parku preko kojeg je preleteo metak kojim je napaljeni pripadnik MUP-a Zvezdan Jovanović probušio srce najprogresivnijem vođi kojeg Srbi ikada imaše. To mesto uistinu ima svoju istoriju.

Trzamo se kao riba u plićaku ideja. Ne vidimo kuda treba da pođemo da bismo sutra stigli nekamo, da bi naši unuci bili na nas ponosni.
To se ne stiče borbom prsa u prsa sa realnošću jer više nije 14. vek. To se ne dobija pucnjem u grudi zdravog razuma jer se tako nikad nije ni moglo nikamo napred.

To se postiže promišljanjem i prilagođavanjem stvarnosti 21. veka, stvarnosti koja vijori zastave mira. Ali, za to ti trebaju vođe višeg stasa od omalenog gradskog menadžera i Malog gradonačelnika. Trebaju ti Vukovi, a ne Vučići.

Kao i toliko puta dosad, sveti Vid nam je i danas okrenuo leđa. Ne gleda nas, ne leči nam vid.
Ali tako nam i treba kad ni sami u njega ne verujemo.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s