Gru

Ovogodišnjoj pomami obeležavanja 20 godina od ovoga ili onoga pridružio se i Gru.
Znate Grua, to je onaj simpa reper s bradicom što ima onu pesmu ili dve, npr. o lakoj letnjoj zabavi s lakim devojkama (Biću tu), ili npr. onu o lakom provodu petkom (Petak).

Tog davnog januara 1995. godine izašao je prvi hip-hop album u istoriji Srbije, i meni najdraži. Album je izašao (naravno) na kaseti, a autor mu je bio Gru. Ali, nije to bio album sa kojeg su došle spomenute dve pesmice; bio je to album Da li imaš pravo?.

Srbija u to doba, prisetićemo se, nije bila rajska zemlja, premda je bila nastanjena nebeskim narodom. Bila je već četvrta godina rata u kojem mi „ne učestvujemo‟, sankcije i izolacija od ostatka sveta, grabaže za lebac iz kamiona, državom i društvom vladaju okoreli gangsteri. Piju se bensići, sve je nasmejano od suve otupelosti, i niko ne sme ni reč disonancije da progovori da ne bi sutra završio prebijen na klinici, u zatvoru, ili na frontu.

Ko se ne seća, preporučujem mu film Rane.

U takvoj Srbiji nastao je prvi Gruov album, a na njemu sledeći stih: Nemoj biti slep, život nije uvek lep! U prevodu, džabe vam bensići.

Pa jedna pesma o prototipu uspona i pada tadašnjeg srpskog kriminalca, sa refrenom i naslovom On je lud.

 

Pa legendarna Pravo u raj, o najboljem ortaku koji je krenuo da zaštiti devojku na ulici pa je od kriminalca dobio pola šaržera u telo. Bio je to prvi srpski rep hit, ali ne za svačije uši.

I onda naslovna pesma koja kaže: Da li imaš pravo nekom da oduzmeš život?

Ej! Da li imaš pravo nekom da oduzmeš život?

Ko je tad smeo da postavi tako bezobrazno, tako ljudsko, tako normalno pitanje o svetoj nepovredivosti ljudskog života? Niko.

 

Ne, svet je tada bio samo rat i, za ovakve moralne dileme u ratnom stanju, rezonovao je svako prosečan tada, mogao si lagano da fasuješ neprijatno iskustvo ispadanja sapuna pod zatvorskim tušem. I to ako imaš sreće da ti ne uture pušku u ruke pa idi tamo u pripizdinu pogini kad si tako pametan.

Ko je smeo da naslika propast kriminalca koji je bio lud, a umro k’o gad? Niko.
Kriminalci su bili uzor svoj sirotinji, i pioni vlastodržaca. A mogao si lagano da popiješ metak ako vam se samo pogledi ukrste. Pa čik nemoj da ih uzdižeš u visine, ili da ih makar ne otćutiš.

Ko je uopšte smeo da spomene kriminalca, i da ga pritom nazove idiotom? Niko.

*  *  *

Dalibor Andonov. Tako se zove Gru. Prezime mu se, sumnjivo!, ne završava na -ić, a nadimak su mu dali ortaci kad im je uzbuđeno prepričavao pustolovine nekog filmskog junaka po imenu Gr, s tim što ga je on uporno nazivao Gru.

Pričao sam o ovom albumu nedavno s jednim osvešćenim drugarom čije mišljenje cenim. On veli da je sve to bilo okej, ali da mu nekako te pesme „nisu prošle test vremena‟.

A pre desetak godina sam u jednom kvalitetnom rok časopisu pročitao tekstić naslovljen Plačipička, o tome kako je Gru navodno plakao dok je služio vojsku.

E pa ovako: pretpostavimo da Gru jeste plakao u vojsci, i prihvatimo da je produkcija albuma Da li imaš pravo? mogla teoretski biti bolja. Ali, onaj koji je u sezoni 1994/95. imao muda da oslika naše društvo u govnima u kojima se nalazilo, da opeva gangstere i sličnu stoku onda kada je to moglo koštati glave, i da povrh svega toga prvi unese rep u našu muziku, ostaće vazda i zanavek moj heroj. Vasilevs Vasileon naše muzike, i ne samo muzike.
Makar mu te pesme ne izdržale test vremena; tad je bilo vanredno stanje, tad je bila okupacija, tad je bilo vreme za akciju, i ovaj album je, kao nijedan pre niti posle, tu akciju doneo.

Sad će se neko setiti: e, pa bili su dobri i oni Beogradski sindikat, ona pesma Govedina, sve su Dosovce popljuvali! Aha, jeste, baš. To je bilo 2002. kad si već smeo da potprduješ protiv vlasti, ali i dalje nisi smeo ništa protiv kriminalaca jer su Kum, Legija i Zveki još uvek bili na slobodi.

Gru je imao muda. I Gru je doneo prvi fudbal u Beograd. Tim fudbalom se i danas igraju kojekakvi, i mogu samo da se poklone tati Gruu čiji je, uzgred, drugi album, Gru2, sa onim pesmicama sa početka uz još par društveno osvešćenih, ostao do dan-danas komercijalno najuspešniji hip-hop album kod nas.

*  *  *

Ovih dana je Gru, u pokušaju da nam ulepša razne dvadesetogodišnjice, ponovo snimio spot za Biću tu. I premda deluje olinjalo, i premda je pesma izašla pre 19 godina (a ne 20), šarenilo i osmesi koje ovo delo nabacuje vrede pažnje potkraj ovog leta kad su nam na nos izašle Srebrenice i Oluje.

Ako iko, Gru na to ošarenjavanje ima pravo. Stekao ga je onog ledenog januara 1995. I hvala mu.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s