Napredovanje unazad

Naš vrli glavnogradski menadžer, u transu nakon izmena gradskih linija i pojeftinjenja karte za prevoz za vrtoglavih 34589% (manje-više), objavio je najnoviji biser gradske kvazireforme: smanjićemo broj skupštinskih zastupnika sa 110 na 65!

Bacimo najpre oko na fenomenalnu novinu u Busplusu: dnevna karta, koja je dosad mogla da se kulturno kupi u bilo kom busu, tramvaju, troli, čak i BG vozu, prostim biranjem opcije na ekranu validatora i prislanjanjem kartice, odsad će moći da se kupi samo na kiosku! Ovo genijalno, megazgodno rešenje podrazumeva kupovinu papirne karte na kojoj dan teče od momenta kupovine. Karta će koštati 40 dinara + cena dnevne karte + vreme koje izgubiš zezajući se sa kioskdžijom + vreme koje izgubiš od kupovine do ulaska u bus.
Mali korak napred za… ni za koga, ali zato veliki skok unazad za svakoga, uključujući i nervoznog kioskdžiju kojem samo još ti i tvoja dnevna karta falite.

Sad da vidimo šta je s gradskim odbornicima: na mnogom primeru u demokratskom svetu se ispostavilo da je nekakav optimalan izabranika u jednoj izbornoj celini = kubni koren od broja birača. Tako, npr. Zemun ima 57 odbornika na 160.000 (kubni koren je zapravo oko 54, ali ipak dovoljno blizu), Beč na milion i nešto ih ima okruglo 100, a Beograd u poslednjih petnaestak godina ima 110 odbornika na 1.600.000 birača (pravi kub bi bio 117, dakle još više). Btw, analogno ovome, Narodna skupština bi trebalo da ima 189 umesto čopora od 250 poslanika.

Razlog za ovo sasecanje broja gradskih zastupnika za preko 40% je, kao, štednja. Znate, manje funkcionera će sigurno, zaboga, dovesti do rezanja troškova, rekao Vučić mora da se štedi i mi ga slepo pratimo.

Nije štednja nikom draga, naročito ne foteljašima. Ona je nužna kad se bezglavo troškari, ali se ne može verovati da se drastičnim uklanjanjem narodnih odbornika doprinosi demokratičnosti bilo čega. Riba smrdi od glave, naročito u autokratskim režimima, kakav je realno naš, i ovde se zapravo radi o zakidanju na važnosti: Beograd je ok, jeste da je centar svega srpskog i srbijanskog, ali važan sam Ja i kako ću Ja odozgo da zapovedim. Sve ostalo su marionete u Mom malom pozorištu, jer ja sam tako moćan. Beograd na vodi je projekat od državnog značaja, a vi se lokalno jebite.

Drugi, ne manje važan cilj je buduće ojačavanje najjače partije u Beogradu. Kako to? Prosto, matematički.

Na svim izborima u našoj zemlji (državni, pokrajinski, gradski, opštinski) koristi se tzv. D’Ontov sistem raspodele koji blago favorizuje onog ko dobije najviše glasova. Na poslednjim izborima u Beogradu, znamo, SNS je dobila ubedljivo najviše glasova, tj. 63 od 110 mandata. Kad li 63 podelimo sa 110, doznamo da je SNS-u pripalo 57,3% odborničkih fotelja.

Probajmo sad da vidimo šta bi se desilo da se na tim istim izborima delilo samo 65 mandata: koristeći npr. ovaj kalkulator, lagano izračunavamo cifru od 38 mandata, to jest 58,5% od ukupnog broja.

Jel da su dobili malo više? Da, dobili su 1 mandat više, nauštrb (u ovom slučaju) trećeplasirane stranke, i to ničim drugim do pukim prikraćenjem broja mandata. A i to sa osvojenih samo 43% glasova. Poslednje ankete im daju i preko 50%, pa ne moramo mnogo da pogađamo kakav će ishod biti kad se odbornička sala isprazni do pola: još komotnija, jednopartijska vlast u Beogradu, u Beogradu koji ionako više nije bitan ničemu i nikome (jer nam samo valja slušati Avelikog Vođu).

Nikome, osim možda nama, Beograđanima.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s