Vrednoća

Pre neki dan naleteh na ovaj simpatični video koji govori koja je jedna stvar oko koje se svaka država suštinski trudi, a to je – kako se obogatiti. U Srbijici zemljici pak, nažalost, zbog sjebanosti mindseta usled istorijskog jarma, posao se radi ne da bi se na njemu zaradilo i obogatilo već da bi se neko drugi zajebao.

Da pogledamo istoriju, tu učiteljicu života: najpre su nas stolećima harali Turci izjelice, pa su od bogatih otimali komunisti, pa je došao Sloba i odneo milijarde nama svima na Kipar i gde već, a na kraju su došle slepačke privatizacije i tajkuni koji su pojeli što je ostalo. Rezultat je svakome jasan – ko ne krade nema čokolade. A jebeš život bez čokolade.

Krađa je, po definiciji, oduzimanje vrednosti. Obezvređivanje. Čokolada od 100 dinara koju si ukrao više ne vredi 100 dinara.
Vredeće tebi, o da! Ali su svi drugi oštećeni: oštećen je trgovac za svoju maržu, oštećen je njegov nabavljač jer će trgovac da mu duguje, ojađen je i proizvođač jer će nabavljač njemu da duguje, i uskraćena je na kraju i država za PDV.

Niko ne profitira, samo ti. I čak i to što si ostvario, taj jedini dobitak u celoj lopovskoj priči je – obezvređena čokolada. Ona je toliko bezvredna da ne smeš ni da je pokažeš drugarima jer spaziće te pokradeni prodavac.

Capture

Prema tome, krasti je slatko, ali je jako bez veze i destruktivno. Ono što je mnogo teže izvesti je dodati vrednost. Probaj, bato, da uzmeš pa napraviš tu čokoladu! Uzmi kakao, mleko, malo lešnika, pa ovaj sastojak, pa onaj, pa skrčkaj dobru čokoladu, upakuj je, dizajniraj lep omot i prodaj je narodu po dobroj ceni. Rezultat: profit i za tebe i za sve ostale, uključujući i zadovoljne čokofile koji će se vraćati tvojoj čokoladi i opet je kupovati.

E ali jebiga, to će da me košta!
Naravno da će da te u početku košta. Ali će na kraju da ti se isplati.

Ne veruje Srbin više nikome. Tlačio ga je i njegov i tuđ, ćorisao mu je i otimao i Srbin i Turčin i poturica. Ne veruje Srbin više ni sebi samome. Zašto bi se trudio da nečemu doda vrednost kad zna (ubeđen je iskustvom) da će mu to već sutra biti oduzeto? Ko će da zida fabriku čokolade ako će je sutra porušiti Mongoli ili nacionalizovati Tito ili sankcijama sjebati ničim izazvani Milošević?

Lakše, brže i efikasnije od stvaranja nečega je – zajebavanje. Neka komšiji crkne krava, i meni će sutra, ali ću preksutra moći da ga zajebavam kako je njegova crkla prva. Problem će da nastane naksutra, kad budem primetio da ni komšija ni ja nemamo mleka. Ali, da li će to naksutra uopšte da dođe?

Treba verovati.

Jer naksutra će uistinu da dođe (dokazano je već više milijardi puta), i nebo će ostati plavo, i trava će i dalje biti zelena. A gde ćeš biti ti? Hoćeš li biti u psovanju i komšije i krave i države? Ili u nečemu što te usrećuje, a što si počeo da stvaraš nakjuče, verujući da će stvari ispasti kako treba?

Dodaj vrednost i vrednost će ti se vratiti: od kakaa, mleka i lešnika si stvorio čokoladu koja sad vredi više nego sva tri zajedno. Čokolada je slatka i ukusna, i tebi se sliva slatki profit, baš kao i trgovcu, kao i onom kamiondžiji što je doterao čokoladu od tvoje fabrike do rafova. Narod: zadovoljan.

Na kraju krajeva, i sama država ceni novu vrednost. Jel? Pa da, ona ubira PDV – porez na dodatu vrednost.

Nije nama vrednoća strana. Kad je neko vredan, za njega kažemo da je… vredan! Pa zašto onda da ne budemo vredni? Vredi probati.

 

foto pralina: Patchi

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s