Deca Izrailja

Draga i ja smo ovih dana gostili dvoje mladih Izraelaca.

Simpatičan neki dvojac koji nije istovremeno i par. Možda su nekad i bili par, možda i nisu, ali neparnost je svakako bila jedna od prvih stvari koje su nam saopštili. Znaju se dugo, studiraju zajedno u trećoj zemlji i sad se zezaju putujući po Balkanu. Početni plan im je bio da putovanje završe u Portugalu, ali su se ipak predomislili jer nisu hteli da “potroše kul zemlje na zimu“.

I ko sam ja, bedni Balkanac, da protivurečim tako nečem? Radije sam odglumio uvređenost na upadljivo neozbiljan način čime ih nasmejah i naterah da uz osmeh iscede: “Nismo tako mislili! Ali… znaš.” Znam, i ko nam je kriv.

Izraelci izgleda imaju čudno shvatanje vremena. Žuriše da obiđu što više, pričaše brzo i povezano, imadoše hiljadu pitanja. Makar ovi naši. Rekoše i to da je u Izraelu najveći greh – gubiti vreme.

I to me ni ne čudi kad znam da je u Izraelu vojska obavezna, i to obavezna za sve. Momci idu na tri godine, devojke obično na dve, plus ih sve do 40. rođendana cimaju svake godine na po još par nedelja. Kakav protrać vremena. I onda naravno da će svuda da ti se žuri.
Ovi naši su još uvek na bečelor studijama, a na faksu imaju neke kolege mlađe od sebe koji su na doktorskim. Ponižavajuće. Kao i onomad kod nas kad bi likovi s diplomom odlazili u vojsku da ih tamo drnda neki tinejdž desetar.

Devojka je turistički vodič u Jerusalimu, središtu sveg Jevrejstva. A tamo se na jednom brdu sahranjuju svi najvažniji Izraelci (premijeri, predsednici, neznani junaci, pravednici među narodima) i to brdo uspomena se zove Hercl. Devojka dakako zna o tom brdu sve, pa i po kome je nazvano.

Teodor Hercl je bio prvi aktivista cionizma – pokreta za zasnivanje jevrejske države tamo gde je danas Izrael. Bilo je to pre 130 godina, ali Jevreji su pismeni i drže do tradicije pa su tako upamtili i Hercla, oca nacije. Ono što devojka međutim nije znala sve dok joj ja nisam pamet prosvetlio je da su Herclovi preci, svi odreda, bili Zemunci!

Spominju se sve do čukundede mu, a i deda mu je sahranjen na Zemunskom groblju. Otac je bio nevaljao prema austrougarskoj državi u vreme revolucija 1848. pa je fasovao zatvor, a potom se odselio za Peštu gde je odgajio Teodora. Još jedna pobeda koktela naše pameti i zapadnjačkog obrazovanja i slobode delanja.

Ne dešava se svaki dan da pukom slučajnošću gostiš jerusalimsku turističku vodičicu na par stotina metara od sinagoge gde je posejano seme ideje o njenoj državi. Čudni su putevi zemúnski.

Na kraju nismo stigli da obiđemo grob Herclovog dede. Žurili su sabajle na prevoz za Sarajevo, a onda Mostar, Dubrovnik, i sve po redu.

Šalom, i festina lente!

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s