Kako se oženiti (strankinjom), a ne prolupati

Svadba, svadba, svadba, svadba… ♫

Lepo je sve to, braćo. Veselje, pijančenje, poljupci, đuskanje, torta,… pa tako ukrug. Osim što sve to mora neko i da izorganizuje.

Kad smo moja draga strankinja i ja rešili da se uzmemo i da napravimo svadbu sve po protokolu, naravno sa sve njenom familijom izdaleka, tada se preda mnom, kao lokalcem u našoj vezi, ukazao se zid dugačak kao Kineski, a visok poput Vavilonske kule. Leptejebo, ko će sad napraviti celu svadbu, znaš ti šta je svadba! Svadba su stotine ljudi i isto toliko gladnih i žednih usti, svadba su stotine ljudi koje sve treba da smestiš u neki prostor i onda da ih zabavljaš, svadba je… ne znam ni odakle da krenem! Tim pre što sam bio jedini od nas dvoje koji je dobro znao i lokalni jezik i običaje.

No, posle početnog napada panike, shvatih da je svadba – projekat, i da se i svadba, kao i svaki drugi projekat, sastoji iz delova i delića koje valja rešavati jedan po jedan. Uzgred, na poniženje u vidu nekakve agencije za venčanja nismo hteli da pristanemo.

Išlo je to dakle ovako:

Papirologija

Draga i ja živimo u Zemúnu, i u Zemúnu se i venčavamo. Stoga je nadležan matičar opštine Zemun, njemu se podnose papiri. (Od crkvenog venčanja odustasmo odmah jer crkvenisanje ne praktikujemo ni ona ni ja.)

Meni, kao rođenom Zemuncu, od papira je trebala važeća lična karta.

Mojoj dragoj, kao strankinji rođenoj u inostranstvu (SAD), trebali su:

  • originalni izvod iz knjige rođenih, overen apostil pečatom, preveden i overen od sudskog tumača
  • originalno uverenje o slobodnom bračnom stanju, takođe overeno apostil pečatom, prevedeno i overeno od sudskog tumača
  • pasoš i prijava boravka

Mora i taksa da se plati, plus dodatnih stotinjak evra ako se matičar cima da ceremoniju obavi van zgrade opštine.
Mi smo se venčali 1. aprila što je bio petak, dakle radni dan, a u zgradi opštine Zemun vele da radnim danom nema uslova za pošteno venčanje sa više od tri i po svata jer po hodnicima protrčavaju referenti s papirima, viče se, nije intimno. Povrh svega, matičar radnim danom nema službenog vozača pa mora neko da ga pokupi i vrati.
Druge matičarke inače kukaju ako jedna od njih fali tokom radnog dana, ali nam je divna gđa Jasna Pađen učinila da je ipak „ukrademo‟ na pola sata.

Prevodilac

Prevodioca (da bi dragina familija razumela o čemu se tu radi) nađosmo preko lokalne agencije, čovek se zvao Bojan Radić i prevod je bio… srednje žalostan, ali prolazan. Pritom je lik sve vreme gledao u mene, a ne u osobe kojima je prevod trebao. Ne preporučujem ga.

Gosti

Draga i ja rešismo da pozovemo max 100 ljudi i da na svaku cifru preko toga jednostavno odustanemo od svega. Stoga smo pozvali samo najbliže i nama najbitnije osobe, i na kraju nas je bilo 60-ak.

Restoran

Kad se venčavaš u Zemunu, nekako je logično da ne propustiš lepi Dunav. Tako se i mi odlučismo da odaberemo jedan od milion restorana na keju, pa krenusmo najpre u lagano izviđanje terena. Prema lokaciji i spoljašnjem izgledu odabrasmo 5-6 favorita i počesmo da ih zivkamo. Od svih tih pozvanih, jedino je Reka iskazala ikakvo interesovanje za nas. Svi ostali su nešto mumlali u slušalicu, iz čega smo jedino mogli da zaključimo da im naša svadba nije zanimljiva.

Ali je zato Reka nadoknadila sve to; tamo je gospođa Zvezdana glavnokomandujuća za svadbe, i s njom je od starta sve klizilo glatko. Zaista ne znam kako bismo se izborili sa bilo kojim od drugih naših kandidata, Zvezdana je bila naša zvezda vodilja i olakšala nam je život stotinu puta:

Može ovo, a može i ono. Hrana? Imamo pet nekih varijanti, možete i da ih miksujete, a uostalom evo vam i naš jelovnik pa razaberite. Udovoljićemo i vegeterijancima i veganima. Piće? Opet nekoliko opcija, takođe fleksibilnih. Dekoracija? Možemo vam je napraviti mi, a možete i vi. Muzika? Evo nekih naših bendova, daće vam popust jer su naši; i nijedni ne sviraju narodnjake ni sličnu buđ. Fotograf? Imamo par preporuka, ali je opet samo vaš izbor.

Cena? Zapravo je na kraju nebitna (a nije ni bila previsoka) jer je usluga bila savršena.

Pozivnice

Njih smo sami dizajnirali i odštampali u lokalnom kopi centru (na malo jačem papiru). Draga je došla na izvrsnu ideju da na njima bude naš prvi selfi, još od pre mnogo godina. Zajedno sa komičnim komentarima (jer je selfi draga bila objavila na fejsu), odštampasmo to jednostavno s jedne strane, a informacije o svečanosti s druge. Po četiri komada na jedan A4, svakom po koverta i gotovo.

Torta

Negde na netu nabasasmo na preporuku za pančevački Anči kolači i posle jednog (ili dva 🙂 ) isprobavanja njihovih torti, bilo nam je jasno da je to prava priča. Uspeli su da nam tortu izdekorišu nemoguće i pritom su bili jako fleksibilni, kreativni i neskupi.

Burme

Po preporuci smo otišli kod Čivljakua na početku Bežanijske ulice i ubrzo nam je postalo jasno i zašto svi govore da su dobri. Mnogo decenija njhovog iskustva i umeća ostavlja utisak kojem nismo odoleli, tako da smo izgled burmi odabrali za manje od pola sata. Anatomski obrađene, u željenoj nijansi i sa sve graviranjem iznutra koštale su dosta manje od očekivanog.

Muzika

Na Zvezdaninu preporuku odabrasmo bend La Luna, ali ne pre nego što smo ih poslušali u prirodnom ambijentu, tj. u Reci. Posle 10 minuta razgovora i 15 minuta svirke bilo nam je jasno da smo našli pravi bend za nas. Sve neki zdravi zajebanti, baš kao i mi, i znaju šta rade.

Fotograf

Mnogo je svadbenih fotografa, i skoro svi udaraju do maksimuma po glamuru i preteranoj postprodukciji. Fotošop im na slikama blješti više nego venčanica. A mi nismo neki blješteći par. Zato rešismo da nađemo nešto što će biti manje izobličeno i, opet slučajno, nabasasmo na Dejanu koja je jedna krasna devojka s prilično alternativnim shvatanjem svadbene fotografije i, pokazalo se, fotografkinja na svom poslu neprimetna kao i svaki dobar fudbalski sudija. Rezultate smo čekali nedeljama, ali jbg.

Odelo

Odelo i cipele sam imao od ranije (nosio sam ih po jedanput), košulju (sa skrivenim dugmićima) sam pazario u Garinelu gde izgleda imaju specijalan odeljak za mladoženje, a dugmiće za manžetne stare više decenija mi je poklonila draga koja ih je nasledila od predaka. Draga je pak svoju venčanicu u stilu dvadesetih sama sašila jer je šivenju vična.

Dekoracija

Reka se potrudila da nam nabavi saksijsko cveće u bojama koje smo hteli. Mi smo se potrudili da dobavimo klovnovske noseve (iz Amerike), a naše kume su se potrudile da za svaki sto naprave balone u obliku životinja. Zato što nismo normalni, a i ko normalan se uopšte venčava 1. aprila? 😉
Stolove smo pak obeležili ne brojevima već po gradovima u koje smo zajedno putovali, jednostavnom štampom u koloru na malo jačem A4.

Plesna škola

Šta!?
Naš prvi ples je bio 100%-tna improvizacija na neku živu pesmu, i to kad su već svi bili poskakali. La Luna je to znalački izvela, u prethodnom dosluhu s nama. I svima se dopalo! Čak je neko iskomentarisao da smo ples dobro uvežbali(!)

Šminka & frizure

Ja sam srećno ćelav, a draga srećno ima prirodno fenomenalno frćkavu kosu kojoj ne treba dodatni tretman. Ali zato su se buduće prijateljice počastile odličnim frizerajem kod izvesne Gage u Štrosmajerovoj. Od šminke, draga je jedino blago prikrila podočnjake od devojačke večeri.

Bidermajer

Njega nam je napravila gospođa iz cvećare Bojana na ćošku zemunske pijace, u roku od pola sata. Čak je sama dokupila cvetove koje nije imala u našim bojama, da bi popunila buket, a nije nam ih naplatila. Uzgred, buket koji skoru udaju znači uhvatila je devojka koja ga je najviše i želela.

Specijalni zahtevi

Tortice, jednu vegansku i jednu bez orašastog ičeg (za mog rođaka sa alergijom), ljubazno su nam napravili u obližnjem La Bagiou.

Afterparti

Večernju žurku skockasmo u Pozorištu gde u podrumu imaju klupski uređen prostor. Na sto metara odatle je podrum pića koji dopušta vraćanje nepopijenog, a DJ udara popust jer je njihov kućni, tako da mi tu nismo imali preteranih briga. Došlo nam je i mlado i staro jer ih sve volimo (stari su se naravno povukli posle sat vremena), plus još neki drugari koji nisu stigli na svadbu. Tamo smo se žurkali do sitnih sati.

Zabavljanje tazbine

Lako je kad se udaješ u lokalnu porodicu, a malo teže je kad dolaze izdaleka pa još i na kratko. Jedan dan smo moju novu familiju vodali po centru, drugi dan smo ih poslali na turu po istočnoj Srbiji, a treći dan sam im, kao pravi dobar zet, roštiljao na Adi.
Iscrpljujuće, da, ali sad sam im stoput draži.

Ukupan trošak

Recimo da nas je sve ovo zajedno, komplet, izašlo više od 1.000 ali manje od 10.000 evra. 🙂

*  *  *

Dobro, sad kad sve znate, šta čekate? Evo, ja sam se oženio i šta mi fali!? 😛  #nopressure

 

Naslov ovog posta je inspirisan ovim postom

Advertisements

2 thoughts on “Kako se oženiti (strankinjom), a ne prolupati

  1. Pingback: Pola 2016. – Homo Volans

  2. Pingback: 4 lekcije o svadbi – Homo Volans

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s