Pola 2016.

Da se presaberemo na prilasku polovini ove turbulentne 2016. godine po zapadnjačkom kalendaru.

Upečatljiv broj poznatih se preselio u večna lovišta, kako to narod lepo poetski kaže.

Odlepršao nam je Bouvi. Naizgled iz čista mira, a zapravo izgleda da je crna zvezda bila tu još otkako je nestao major Tom. Tako bar kaže u tekstu naslovne pesme. 15px-BlackStar

Prins nije bio dobar pa je malo preterao s nekom medecinom protiv bolova i za euforiju. Nepravedno je i to što se nikako nije bio nakanio da dođe u naše predele, ma ne bih žalio para za kartu. Prince_logo.svg

Odoše takođe i Flojd i Valter i Manda Viljuška. Oko potonja dva, koliko god bili glumačke legende, ne bi valjalo da zaboravimo da je Bata bio odličan poslanik Slobinog SPS-a u Skupštini, dok je Manda bio odličan poslanik Slobinog SPS-a na terenu, kad se onomad kolima zajurio u kolonu studenata. A jel si se zajuriška? Mentalno oboljiška?

Osim kojekakvih selebritija, uginuo je i mačak moje babe. Oskar je bio rođen usred bombardovanja i, sa punih 17 godina srećnog života, premašio je sva naša očekivanja. Voleo je uvek da mi kaže mijau, da se pentra po babinim zavesama i da mljacka kad mu neko u blizini zvecka ključevima. Ovaj smešan i simpatičan lik će možda u večnim lovištima najzad naučiti i kako se love miševi.

E tako, a sad pređimo na vedrije teme.

Izbori! Bili, prošli, veliki vođa dobio malo manje nego što smo svi očekivali, ali opet sasvim dovoljno da odmah sastavi novu Vladu. Čekaj, šta, pa još nije!? Dobro bre, prošla su tek dva i nešto meseca. Ja realno očekujem da će nova Vlada biti ustoličena za još dva, a najviše tri meseca.

Ne behu se tad biračke kutije ni ohladile kad Beogradom, poput tornada, protutnjaše fantomi s bagerima. U tom noćnom vrtlogu privida, slučajni prolaznici su, činilo se isprva, maštali da su vezivani po nekim šupama, ali kad se opet razdanilo postalo je jasno da to nije bila njihova seksi fantazija već ipak kinki fantazija onih odozgo, sa sve falusno oblikovanom i maštovito nazvanom Kulom Beograd u sredini.
Kao odgovor na taj falus, građani im dadoše patku.

Početkom aprila beše, nakon duge i dosadne poluzime, naglo otoplilo. Neki fini događaji su se ređali dan za danom i uneli novi optimizam u letačke sposobnosti Homo Volansa. Na njegovu primedbu da je sve to prohujalo kao s vihorom, njegova mnogo iskusnija pretkinja mu bez sekunde razmišljanja reče: „Pa to ti je život.‟
Iz toga je on mudro zaključio da… ne znam ni ja šta je zaključio, ali znam da je mudro i znam da mu je laknulo.

Oni blesavi Britanci su ponovo postavili rekord u sopstvenoj new-yorker-brexitbudalaštini. Nije im dovoljno što su odabrali da napuste zajednicu u kojoj su imali status razmaženog deteta više klase, nego bi sad i to da ponište jer, znate, nismo znali da će naši glasovi nešto da odluče.
Kao da su se demokratiji učili od nas. E bre, deco!
Tako da im je funta sterlinga malko zglajznula nizbrdo, tačnije do nivoa na kom je bila daleke 1985. kad je Bouvi s Džegerom plesao po ulici.

Pre neki dan je bila dugodnevica i pun Mesec, a pun Mesec na dugodnevicu nije viđen još od daleke 1948. godine. A baš tih pradavnih dana je na vrhu Bilbordove top liste bila pesma Nature Boy koju je tad pevao Net King Kol i koju je kasnije obradio, opet, Bouvi.
Astrolozi vele da će ovaj pun Mesec doprineti da se rastave ljubavi koje su zasnovane samo na fizičkoj privlačnosti. Zato evo, za kraj i za nauk svima u drugoj polovini godine, ključnog i premudrog stiha iz te božanstvene pesme:

The greatest thing you’ll ever learn
Is just to love and be loved in return

Verujte da je tačno tako.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s