5 nasumičnih datuma

Neki daleki računar mi je izabrao pet nasumičnih dana iz mog životnog veka, a ja sam rešio da se svakog od tih pet datuma, odabranih (kažu) pomoću kosmičkog šuma a koji je zapravo tek jeka vremenski krajnje udaljenog Velikog praska, da se dakle tih davnih datuma prisetim i podelim taj pokušaj opsećanja sa ostatkom sveta.
Evo tih dana i odsjaja im:

18. avgust 1990.

Bejah tek klinja, a moj mali brat beše tek bebac od dva meseca. Tog 18. avgusta sam ga verovatno šetao onako malenog po keju, u kolicima koja su imala i plastičnu pokrivku za slučaj kiše. Tom providnom opnom se tokom jedne naše kišne šetnje silno iznenadio neki (malo stariji) dečkić pa je uzbuđeno cimnuo svoju majku za ruku: „Vidi, mama, beba u kesi!”

1. oktobar 1991.

Tog utorka je bio početak akademske godine za studente rođene pre 1973. godine, a ja sam taman bio krenuo u 4. razred i počinjao sam da se pitam kako li će izgledati stariji razredi, oni kad više nemaš onu istu razrednu uz koju si proveo trećinu svog života, nego neku drugu koja će ti držati samo jedan predmet. Kakva li je ta biologija, a geografija, a istorija?

8. avgust 1993.

Bili smo tad porodično u Sutomoru, na surogat-letovanju tokom moje, i do dan-danas, jedine posete Crnoj Gori. U napetoj atmosferi, prvi put na moru nakon tri godine, i poslednji put za naredne četiri. Preko puta naše sobe, na terasi hotela, svake jebene večeri je arlaukala Branka Sovrlić na kojih 255 decibela, a od ostalih znamenitosti smo jednom na onoj dugačkoj peščanoj plaži videli nečiju zalutalu kravu(!). Jadnica se ubrzo uspaničila i ustrčala uz stepenice na ulicu pa odlutala ko zna gde. (Krava, ne Branka.)
Nekako pamtim da je baš na ovaj datum pala jedna solidna pljuščina što je spektakularno bila nahrupila preko brisanog mora, nošena ogromnim tamnosivim oblakom koji je nezaustavljivo gutao delić po delić neba.

12. jun 2010.

U ovo sam doba bio sveže diplomirani inženjer, bez ikakvog radnog iskustva i bez neke suvisle ideje kamo dalje. Još uvek sam sabirao utiske sa svog prvog (dobrovoljnog) solo putovanja u inostranstvo – sever Nemačke mi je darovao samo prijatna iskustva: prostranost i toplinu Hamburga, ljupku ušuškanost drevnog Bremena i očaravajući ukus taze marcipana u bajkovitom Libeku svem od cigle i kamena.

12. septembar 2014.

Na taj dan sam bio srećno zatreskan u svoju buduću suprugu koju sam bio zaprosio tek desetak dana ranije. Ona je u to vreme živela u nekom stančiću veličine kutije za šibice, stančiću koji je bio slabo izolovan i zato hladan, ali stančiću koji je svejedno lepo služio kao toplo gnezdo našeg ljubavnog vihora. Šta će zaljubljenima išta veće od toga?
Bejah srećan i ispunjen kao nikad, nikad dotad.

 

Izvuci i ti neke datume iz kosmičkog šešira: https://www.random.org/calendar-dates/

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s