5 nasumičnih datuma

Neki daleki računar mi je izabrao pet nasumičnih dana iz mog životnog veka, a ja sam rešio da se svakog od tih pet datuma, odabranih (kažu) pomoću kosmičkog šuma a koji je zapravo tek jeka vremenski krajnje udaljenog Velikog praska, da se dakle tih davnih datuma prisetim i podelim taj pokušaj opsećanja sa ostatkom sveta.
Evo tih dana i odsjaja im:

18. avgust 1990.

Bejah tek klinja, a moj mali brat beše tek bebac od dva meseca. Tog 18. avgusta sam ga verovatno šetao onako malenog po keju, u kolicima koja su imala i plastičnu pokrivku za slučaj kiše. Tom providnom opnom se tokom jedne naše kišne šetnje silno iznenadio neki (malo stariji) dečkić pa je uzbuđeno cimnuo svoju majku za ruku: „Vidi, mama, beba u kesi!”

1. oktobar 1991.

Tog utorka je bio početak akademske godine za studente rođene pre 1973. godine, a ja sam taman bio krenuo u 4. razred i počinjao sam da se pitam kako li će izgledati stariji razredi, oni kad više nemaš onu istu razrednu uz koju si proveo trećinu svog života, nego neku drugu koja će ti držati samo jedan predmet. Kakva li je ta biologija, a geografija, a istorija?

(more…)

Za E.

Ovo je post o jednoj hrabroj devojci. (Zvaćemo je Emina.)

Emina je devojka jednog mog starog druga, druga s kojim nisam nikad bio preterano blizak, ali druga s kojim sam tokom godina često prekraćivao duge i dosadne dane na moru. (I more ume da dosadi.)

Eminu sam prvi put video pre četiri leta kad su ona i moj drug ušli u baštu kafića gde sam blejao s nekom ekipom. Ušla je najpre ona, sa najširim osmehom na svetu, sva ozarena što će kroz koju sekundu upoznati mene i još dvoje ljudi koje nikad nije srela. Ne verujem da je to bilo iz pregoleme želje da upozna baš nas, nego eto, saznaćemo da je ona takva osoba. Nasmejana, i to aktivno nasmejana.

Njih dvoje su već neko vreme bili u vezi tako da nije bio problem za stolom opušteno povesti priču i o mom drugu i o bilo čemu i svemu drugom. Emina je duhovita, pričljiva, strašno inteligentna i, rekosmo li, nasmejana. Uz sve to je i veoma lepa i zgodna. Moj prijatelj je ubo bingo.

(more…)

Odlazak Tvorca

Kad ode neko ko ti nije ni rod ni pomoz’ Bog, a ipak u sebi osetiš vakuum nastao usled iznenadno stvorene praznine, tad znaš da je otišao velikan.

Dejvid Bouvi nas je napustio juče. Odlepršao je, tek tako, jedan koji se (svakome kome je iole stalo do umetnosti) činio kao da će živeti zauvek, da će doveka biti tu, prisutan i aktivan. Mlado i staro se danas zgleda i u neverici se pita kako to da svi jednako osećamo taj prokleti vakuum što u sebe usisava tugu kao najprostiju od svih emotivnih molekula.

Otišao je Bouvi kako i doliči jednom umetniku; dva dana ranije je objavio novi album vrsnih odlika, kako vele kritike, a i kako velim ja. Blackstar je mračno obojen, sad znamo, usled svesti o skorom kraju, ali bi me ipak trgnulo kad god bi na radiju pustili neku pesmu s njega. Samo sekund kasnije miš bi mi otišao na plejer, milisekund kasnije bi pisalo “David Bowie – …” i čuđenja bi mi nestalo jer zna se ko je gazda.
Kvalitet je univerzalno opipljiv jer kvalitet te trza.

U univerzumu se retko rađaju takve zverke. Zverke koje mrdaju stvari iz temelja, pretumbavaju, kombinuju, stvaraju iz ničega nešto i da se to nešto lepi svima za srce. Stvaraoci.

A Bouvi je stvarao i stvarao. Izokretao i opsenario. Bljuvao boje, mrsio zvukove, učio nas i vaspitavao. Ukazivao nam gde je budućnost i kako do nje najbrže. Kao čista suprotnost brata Sir Oliverovog prijatelja Binga, brata jeftinog preprodavca kradene robe, koji malo-malo pa završi u ćorci, Bouvi je imao stila.

I on je svoj stil negovao, lansirao ga i nudio nam ga iz orbite za džabe. Tesla nije uspeo da svima podeli energiju, ali je Bouvi uspeo da prvi objavi album na internetu pre nego u radnjama, još daleke hiljadu devetsto i neke.

Kad si vođa, pa si pritom još i pravedan – završićeš među legendama i anđelima. Ako overite Vikipediju, jedina negativnost iole vezana za Bouvija je u odeljku Legal issues, odonda kad je njemu i Merkjuriju Vanila Ajs ukrao podlogu pesme Under Pressure za svoj jedini hit, pa su ga ovi utužili i dobili odštetu. Dakle, niti jedne mrljice nigde, za 50 i nešto godina karijere. Bouvi vam je, deco, materijal za krunske dragulje čovečanstva.

Jedino što nije fer je što nikad nisam stigao da ga vidim, čujem, osetim mu auru uživo. Da popijemo čaj, na kraju krajeva.

Sad će ga biti teško uhvatiti jer je već milionima svetlosnih godina daleko. Tamo, navrh neba, gde jedan Tvorac i spada.