#32: Beografija

Znate ono kad u holivudskom krimiću kažu: Nakon izvršenog zločina, osumnjičeni se uputio ka severu.
U Beogradu bi se to prevelo kao: pobegao preko Pančevca, zatvorićemo Zrenjaninac.

Univerzalno snalaženje u prostoru podrazumeva da makar znamo strane sveta. U našem društvu, kojem je svet još uvek stran, služimo se deskriptivnim opisima (reklo bi se pleonazamski).

Naravno da će orijentacija biti puno lakša u američkim gradovima poređanim po pravim linijama, nego u Jevropi starih gradova i uskih uličica.

Ali, ipak mi se čini da mi nekako ne verujemo karti već nam je verodostojnija živa reč seljaka kojeg ćemo zastati pa upitati, a on će nam već iz prve ruke objasniti sve šta i kako. Nećemo valjda verovati nečemu što je neko napisao, pfft. Taj mora da je bio štreber i neznalica, a verovatno je i pokušao da nas zavrne.

Treba i seljaka pitati, ali nam valja i kartu čitati. Jer inače ćemo propustiti dosta – i informacija i zabave.
Zabave? Pa da, jer karte umeju biti i zabavne onome ko ume da ih čita. Samo treba ponekad uključiti malo oka i malo mašte.

I tako dođosmo do Beografije.

Pre koju godinu je jedan Beograđanin sjajno primetio da je Beograd poređan baš kao svet:

Krasno, jel da? Za Kalemegdan ti ne treba viza, a ni za Novi Beograd. Na Čukarici nema ebole, niti na Zvezdari zimuje tundra. Luksuzica.

S druge strane, moja malenkost je primetila da deo grada na levoj obali Save i desnoj obali Dunava (tj. Zemun i NBG) veoma liči na nosoroga:

Na nosoroga koji nabada V. ratno ostrvo i kojem desna obala Save vuče brke. 🙂

 

A šta kažemo na to što su najveća beogradska groblja poređana u krst?

Krst se seče baš nad blokovima gde žive stara vojna lica i gde je, stoga, najveći procenat ateista. Jbg. 🙂

 

A jesmo li ikad primetili da Košutnjak, gde građani rado šetaju pse, neodoljivo liči na psa?

Na psa koji juri kosku od hipodroma. 🙂

I tako još koješta za šta samo treba uzeti mapu i malo odzumirati. Nije teško, a fora je. 🙂